51. Korist (fadilet) gladovanja i skromna življenja
Uzvišeni Allah je rekao :
"A njih smijeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše, oni će sigurno zlo proći, ali oni koji su se pokajali, i vjerovali, i dobro činili, njima se neće nikakva nepravda činiti. " (Merjem, 59-60)
"I iziđe on pred narod svoj u svom sjaju. 'Ah, da je i nama ono što je dato Karunu' govorili su oni koji su čeznuli za životom na ovom svijetu, 'on je, uistinu, presretan.' -Teško vama, govorili su učeni, 'onome koji vjeruje i čini dobra djela bolja je Allahova nagrada. " (El-Kasas, 79-80) "Zatim ćete toga dana za sladak život biti pitani sigurno. " (Et- Tekasur, 8) "Onome koji želi ovaj svijet, Mi mu brzo dajemo što hoćemo i kome hoćemo, ali ćemo mu poslije Džehennem pripremiti, u kome će se, osramoćen i odbačen, peći. " (El-Isra' 18)
491. Od Aiše, r.a., prenosi se da je rekla: "Muhammed, s.a.v.s., je i umro a da se njegova obitelj nije najela dva uzastopna dana kruha od ječma." U drugom predanju stoji: "Muhammed, s.a.v.s., je i umro a da se njegova obitelj, od kako je došao u Medinu, nije najela pšenične hrane tri dana uzastopno." - (Muttefekun alejhi)
492. Urve prenosi od Aiše, r.a., da je ona govorila: "Moj sestriću, tako mi Allaha, znali smo dočekati jedan mlađak, pa drugi, pa i treći; tri mlađaka u dva mjeseca, a da se ni u jednoj kući Allahova Poslanika ne naloži vatra. Rekao sam: 'Tetko, od čega ste živjeli?' 'Od hurmi i vode, ako se izuzme da je Allahov Poslanik imao komšije Ensarije, koje su imale ovce, te su slali Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., njihovo mlijeko i on bi nas napojio.'" - (Muttefekun alejhi)
495. Od En-Nu'mana ibn Bešira, r.a., se prenosi da je rekao: "Vidio sam vašeg Poslanika, s.a.v.s., kad nije imao ni loših hurmi kojih bi se najeo."
497. Od Ebu-Hurejrea, r.a., se prenosi da je rekao: "Jednog dana, ili noći, izašao je Božiji Poslanik, s.a.v.s., i ugledao Ebu-Bekra i Omera, r.a., pa je rekao: 'Šta vas je istjeralo iz vaših kuća u ovo vrijeme?' Rekli su mu: 'Glad, o Allahov Poslaniče!' Rekao je: 'I mene je, tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, istjeralo ono što je i vas istjeralo. Ustanite!' Njih dvojica su ustali s njim i došli su jednom ensariji, ali njega nije bilo kod kuće. Kada ga je vidjela žena, rekla je: 'Dobro došao!' Allahov Poslanik, s.a.v.s., upitao ju je gdje je domaćin? Odgovorila je: 'Otišao je tražiti pitku vodu.' U tom je došao ensarija, zatim je pogledao u Allahova Posianika, s.a.v.s., i njegova dva druga i rekao: 'Elhamdu lillahi, danas nema niko plemenitije goste od mene!' Zatim je otišao i iznio im granu na kojoj je bilo zelenih, zrelih i sočnih hurmi i rekao im: 'Jedite!' Zatim je uzeo nož, pa mu je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: 'Nemoj one koje se muzu!' Pa im je zaklao, pa su jeli od ovce mesa, i sa one grane i pili. Kada su se najeli i napili, Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao Ebu- Bekru i Umeru r.a.: ‘Tako mi Onoga, u čijoj je ruci moja duša, bit ćete pitani za ovu blagodat. Iz vaših kuća vas je istjerala glad, zatim se niste vratili, dok vas nije zadesila ova blagodat.'" - (Muslim)
498. Od Halida ibn 'Umera el-'Adevija, r.a., prenosi se da je rekao: "Držao nam je govor zapovjednik Basre' Utbe ibn Gazevan, pa je zahvalio Allahu, izrekao mu pohvalu, a zatim nastavio: 'Zaista je dunjaluk obznanio prolaznost i nestanak i okrenuo se u drugom pravcu, i od njega nije ništa drugo ostalo, osim koliko drška od posude, koju drži njen vlasnik. Vi ćete se sa njega odseliti u kuću koja nema prolaznosti, pa se preselite sa dobrima koja imate. Čuli smo da će se kamen baciti sa vrha Džehennema i on će padati sedamdeset godina, a da neće pasti na dno. Tako mi Allaha, on će se napuniti! Jeste li se začudili? Čuli smo da je izmedu dva dovratka u Džennetu, koliko putovanje četrdeset godina. Doći će dan kada će na njima biti velika gužva. Vidio sam sebe među sedmoricom sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s. Nismo imali hrane nego lišće sa drveća pa su nam i usne znale popucati. Uzeo sam ogrtač, prepolovio ga sa Sa'ad ibn Malikom, pa sam obukao pola, a Sa'ad je obukao pola. Danas nema niko od nas, a da nije postao zapovjednikom u nekom od gradova. Utiečem se Allahu da me sačuva od toga, da u vlastitim očima budem velik, a kod Allaha mali." - (Muslim)
499. Od Ebi Musa el-Eša'rija, r.a., prenosi se da je rekao: "Aiša, r.a., iznijela nam je rublje i košulju, koji bijahu kruti i opori, i rekla: 'Allahov Poslanik, s.a.v.s., je umro u ovome."' - (Muttefekun alejhi)
502. Od Ebu-Hurejrea, r.a., prenosi se daje rekao: ‘Tako mi Allaha, osim kojeg drugog boga nema, znao sam ležati potrbuške od gladi i znao sam vezati kamen za stomak od gladi. Jednog dana sam sjeo na put, kojim svijet prolazi, pa je prošao i Vjerovjesnik, s.a.v.s., i nasmiješio se kada me je vidio, spoznavši šta je na mom licu i šta je u mojoj duši. Zatim je rekao: 'Ebu-Hirr!' Odgovorio sam: 'Izvoli, Allahov Poslaniče!' Rekao je: 'Podi za mnom!' Krenuo je, a ja sam ga slijedio. Zatim je ušao u kuću, dao mi izun, i ja sam ušao. Našao je posudu mlijeka i pitao: 'Otkuda je ovo mlijeko?' Odgovorili su mu: 'Poklonio ti je taj ili taj!' On reče: ‘Ebu-Hirr!' Rekao sam: 'Izvoli Allahov Poslaniče!' On reče: 'Idi stanarima džamijske sofe i pozovi ih!' (Stanari sofe su gosti islama; nemaju obitelji, imetka, niti bilo šta; kada bi došla sadaka Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., on bi je davao njima i ništa nije uzimao, a kada bi mu došao poklon, pozvao bi ih, i on bi uzeo dio, a dio dao njima.) To mi je palo teško i rekao sam (u sebi): 'Šta je ovo mlijeka za onoliko stanara džamijske sofe!?' Ja sam bio preči da popijem to mlijeka, pa da mi se povrati snaga. Kada su oni došli, naredio mi je da ih ja poslužim i nije bilo nade da će meni išta ostati, a morao sam biti pokoran Allahu i Allahovu Poslaniku. Otišao sam im i pozvao ih. Oni su došli i zatražili dozvolu da uđu, pa kad im je dozvolio, oni su posjedali na svoja mjesta. Rekao je: ‘Ebu-Hirr!' Odgovorio sam: 'Izvoli, Allahov Poslaniče!' Rekao je: 'Uzmi pa im dadni!' (Pričao je): ‘Pa sam uzeo posudu i davao je svakom čovjeku dok se ne napije. Zatim on meni vrati posudu i ja dadnem drugom i on pije, dok se ne napije, a zatim mi vrati posudu. Tako je sve išlo, dok nisam došao do Vjerovjesnika, s.a.v.s., a svi ostali su se već bili napili. Uzeo je posudu i stavio na svoju ruku. Pogledao je u mene, nasmiješio se i rekao: 'Ebu-Hirr!' Rekao sam: 'Izvoli, Allahov Poslaniče!' Rekao je: 'Ostali smo ja i ti.' Rekao sam: ‘Istinu si rekao, Allahov Poslaniče!' Rekao je: 'Sjedi i pij!' Pa sam sjeo i pio. On mi opet reče: 'Pij!' I ja sam pio. I tako mi je govorio, sve dok nisam rekao: 'Tako mi Onoga Koji te je poslao sa istinom, nema više gdje stati!' Rekao je: 'Daj!' Pa sam mu dao posudu i on se zahvalio Uzvišenom Allahu, rekao'Bismillah' i popio ostatak." - (Buhari)
504. Od Aiše, r.a., se prenosi da je rekla: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., umro je, a njegov štit je bio u zalogu kod jednog židova za trideset sa'a ječma." - (Muttefekun alejhi)
|
506. Od Ebu-Hurejrea, r.a., se prenosi da je rekao: "Vidio sam sedamdeset stanara džamijske sofe, a da ni jedan od njih nije imao ogrtača, ili je imao samo veš, ili košulju, koje su zavezali sebi o vrat i koji su dosezale nekom do ispod koljena, a nekom do članaka, pa bi ih skupljao rukama bojeći se da mu se ne ukaže sramotno mjesto." - (Buhari)
508. Od Ibn-'Umera, r.a., prenosi se da je rekao: "Sjedili smo sa Allahovim Poslanikom kada je došao jedan ensarija i nazvao mu selam. Zatim je ensarija krenuo, a Allahov Poslanik mu je rekao: ‘O brate ensarija, kako je moj brat Sa'd'ibn Ubade?' On reče: 'Dobro!' Na to Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Ko će ga od vas posjetiti?' Ustao je, i mi smo ustali sa njim, a bilo nas je negdje izmedu deset i dvadeset. Niko nije imao ni nanula, ni papuča, niti kape, niti košulje. Išli smo po toj zemlji, koja se bijelila od soli, dok mu nismo došli.
On je (Sa'd ibn Ubade) rekao onima koji su bili kod njega, da se razmaknu, da bi se Allahov Poslanik, s.a.v.s., i oni koji su sa njim, mogli približiti." - (Muslim)
509. 'Imran ibn Husejn prenosi od Vjerovjesnika, s.a.v.s., da je rekao: "Najbolji medu vama su moji ashabi, zatim oni koji će doći poslije njih, zatim oni koji će doći poslije njih." lmran rekao je: "Ne znam je li to Vjerovjesnik rekao dva ili tri puta." "Zatim će doći narod koji će svjedočiti, a da nije pozvan da svjedoči, koji će varati i neće biti povjerljiv, koji će se zavjetovati, a neće zavjet iskupljivati, i u kojem će se pojaviti gojaznost."
(MuttefekunalejhiJ
510. Od Ebu-Umame, r.a., prenosi se da je rekao: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: ‘O sine Ademov, zaista, ako podijeliš višak, bit će ti bolje, a ako ga zadržiš, bit će ti gore. Niko te neće ružiti ako zadržiš za sebe onoliko koliko ti je potrebno, i počni sa onima koje si dužan izdržavati."' - (Tirmizi, hasen, sahih)
511. Od Ubejdullaha ibn Muhsina el-Ensarija el-Hatmija, r.a., prenosi se da je rekao: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Ko od vas osvane siguran na svome putu (u svome narodu), zdravog tijela, ima hrane za čitav dan; tome kao da je svo dunjalučko bogatstvo dato!"' - (Trmizi, hasen)
512. Od Abdullaha ibn'Amra ibn el 'Asa, r.a., se prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Sretan je i spašen onaj koji je primio islam, kome je njegova opskrba dovoljna i kome je Allah dao da je zadovoljan s onim što ima." - (Muslim)
520. Od Džabira, r.a., se prenosi da je rekao: "Kopali smo na dan Hendeka, pa smo naišli na tvrd kamen (kojem nisu mogli ništa), pa su došii Vjerovjesniku, s.a.v.s., i rekli mu: 'Ovaj nam se kamen popriječio u hendeku!' A on im rekao je: 'Sići ću ja!' Zatim je ustao, a za stomak mu je bio vezan kamen, jer tri dana nismo ništa okusili, pa je Vjerovjesnik, s.a.v.s., uzeo kramp i udario njime i on se (kamen u hendeku) sav izmrvi. Rekao sam: ‘O Allahov Poslaniče, dozvoli mi da odem kući! 'Rekao sam potom svojoj ženi: 'Vidio sam na Vjerovjesniku, s.a.v.s., nešto na šta se više nije moguće strpiti, mora da kod tebe ima nešto!' Rekla je: 'Imam ječma i jare.' Pa sam zaklao jare i samljeo ječam. Stavili smo meso u lonac i onda sam došao Vjerovjesniku, s.a.v.s., dok je tijesto već bilo pečeno, a lonac na kamenju skoro prokuhao. Rekao sam: 'Imam nešto malo jela, pa pođi ti, Allahov Poslaniče, i s tobom jedan ili dvojica!' A on mi reče: 'Koliko imaš?' Pa sam mu rekao, na šta on reče: 'Dosta, i dobro; reci joj neka ne skida lonac i kruh s vatre dok ne dođem!' Zatim je rekao: 'Ustanite!' Pa su ustali muhadžiri i ensarije. Ušao sam kad nje i rekao joj: 'Teško tebi. Došao je Vjerovjesnik, s.a.v.s., muhadžiri, i ensarije, i ostali. Rekla je: 'Je li te pitao?'Rekao sam: ‘Da!' On im je rekao : 'Uđite i ne gurajte se!' Tada je počeo lomiti kruh i stavljati meso na njega pokrivajući lonac i pećnicu kada bi izvadio. Donosio bi ashabima da jedu, zatim bi se povratio (ponovo lomio hljeb i vadio meso), i tako, sve dok se nisu svi najeli, a nešto je i ostalo. Tada je rekao (mojoj ženi): 'Ti pojedi ovo, a pokloni i drugome, jer je ljude zadesila glad."' - (Muttefekun alejhi)
52. Skromnost, čestitost i umjerenost
Uzvišeni je Allah rekao:
"Na Zemlji nema nijednog živog bića a da ga Allah ne hrani. " (Hud, 6) I to siromasima koji, zauzeti na Allahovom putu, nemaju vremena zarađivati pa onaj koji u to nije upućen misll da su, zbog skromnosti, imućni, poznat ćeš ih po njihovu izgledu; oni proseći ne dodijavaju ljudima."(El-Bekara, 273) i oni koji, kad udjeljuju, ne rasipaju i ne škrtare, već se u tome drže sredine. " (El-Furkan, 67) 'Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju. Ja ne tražim od njih opskrbu, niti želim da Me hrane. " (Ez-Zarijat, 56-57)
522. Ebu-Hurejre, r.a., prenosi od Vjerovjesnika, s.a.v.s., da je rekao: "Nije bogatstvo u mnoštvu imetka, nego je bogatstvo u bogatstvu duše." - (Muttefekun alejhi)
524. Od Hakima ibn Hizama, r.a., se prenosi da je rekao: "Tražio sam od Allahova Poslanika, s.a.v.s., pa mi je dao, pa sam opet tražio, pa mi je dao, pa sam opet tražio, pa mi je dao. Zatim je rekao: 'O Hakime, zaista je ovaj imetak sladak kao zeleno voće, pa ko ga uzme velikodušno i darežljivo, imat će u njemu berićet, a ko ga uzme pohlepno, neće u njemu imati berićet i bit će kao onaj koji jede, a ne može se najesti. Gornja ruka (koja daje) bolja je od donje ruke (koja prima)!"' Dalje je Hakim pričao: "Rekao sam: 'O Allahov Poslaniče, tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, nikad više neću od nekoga uzeti do odlaska sa dunjalukal"'
Ebu-Bekr je pozivao poslije Hakima da mu da dar, i on je odbio od njega išta uzeti. Zatim ga je 'Umer r.a., pozivao da mu da poklon, ali je i njega odbijao. Tada je rekao ('Umer): 'O muslimani, uzimam vas kao svjedoke protiv Hakima, da sam mu ja davao njegovo pravo koje mu je Allah dao iz ovoga plijena, pa ga on odbija uzeti!' Tako Hakim nije ništa uzeo ni od koga poslije Vjerovjesnika, s.a.v.s., sve do svoje smrti.'"
(Muttefekun alejhi)
536. Prenosi se od Ebu-Bišr Kabisa b. Muharika, r.a., koji kaže: "Bio sam dužan platiti krvarinu, pa sam otišao Allahovu Poslaniku, da ga molim za nju." Poslanik reče: ‘Dok nam dođe sadaka, pa ću narediti da dobiješ.' A onda reče: ‘O Kabisa, iskati nije halal osim u tri slučaja:
1. čovjeku koji je opterećen krvarinom. Njemu je halal iskati dok je ne otplati, a onda prestaje iskati;
2. čovjeku kome budu uništeni usjevi, pa je i njemu dopušteno (prositi) iskati da bi osigurao životne potrebe;
3. čovjeku koga snađe siromaštvo, oskudica, pa kad mu trojica mudrih razumnih ljudi iz naroda kažu da je tog i tog snašla neimaština pa mu je halal iskati dok ne nađe osnovne potrebe za življenje. A iskati osim ovih situacija, o Kabisa, je bespravno i hraniti se time je neispravno."' - (Muslim) |
