37. As-Saffat - Redovi

Ajeti 154 - 182

154. Šta vam je, kako rasuđujete?!
155. Zašto ne razmislite?
156. Ili, gdje vam je dokaz očiti?
157. Donesite Knjigu svoju, ako istinu govorite!
158. Mnogobošci između njega i džinna srodstvo uspostavljaju, a džinni odavno znaju da će oni koji tako govore u vatru biti bačeni, -
159. hvaljen neka je Allah i daleko od onoga kako Ga oni predstavljaju!
160. Allahovi iskreni robovi nisu za to krivi.
161. Ali, ni vi, sa onima kojima se klanjate,
162. ne možete o njima nikoga u zabludu zavesti,
163. možete samo onoga koji će ionako u vatri gorjeti.
164. "Svakome od nas mjesto je određeno,
165. mi smo u redove poredani,
166. i samo Njega hvalimo!"
167. A oni su sigurno govorili:
168. "Da smo mi Knjigu imali kao što su je imali narodi prijašnji,
169. sigurno bismo bili Allahovi robovi iskreni!"
170. Ali u Kur'an ne htjedoše da povjeruju, i znat će oni!
171. A riječ Naša je davno rečena o robovima Našim, o poslanicima:
172. "Oni će biti, doista, potpomognuti
173. i vojska Naša će zacijelo pobijediti!’
174. Zato se okreni od njih za neko vrijeme
175. i posmatraj ih, i oni će posmatrati!
176. Zar oni kaznu Našu da požuruju?
177. Kad ih ona stigne, zlo će jutro osvanuti onima koji su bili opomenuti!
178. Zato se okreni od njih za neko vrijeme
179. i posmatraj, i oni će posmatrati!
180. Veličanstven je Gospodar tvoj, Dostojanstveni, i daleko od onoga kako ga predstavljaju oni!
181. i mir poslanicima
182. i hvaljen neka je Allah, Gospodar svjetova!

452

38. Sad - Sad

Mekka – 88 ajeta

Ajeti 1 - 16

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

1. Sad. Tako Mi Kur'ana slavnog,
2. doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju!
3. Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno!
4. Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje, i govore nevjernici: "Ovo je čarobnjak, lažov!
5. Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!"
6. I oni ugledni između njih krenuše: "Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, ovima se uistinu, nešto veliko hoće!
7. Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših, ovo nije ništa drugo već namještena laž;
8. zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!" Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili.
9. Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivog?
10. Zar oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? – neka se, onda, uz ljestve popnu.
11. oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku koja će tamo biti poražena.
12. I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik građevina ogromnih, poricali,
13. i Semud i Lutov narod i stanovnici Ejke; oni su se protiv poslanika urotili;
14. svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili.
15. A i ovi ne čekaju do jedan zvuk roga koji neće biti potrebno ponoviti,
16. i govore: "Gospodaru naš, požuri kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!’

453